Saborna crkva u Novom Sadu
Saborna crkva je najznačajniji pravoslavni hram u Novom Sadu i predstavlja glavnu episkopsku crkvu u Bačkoj. Nalazi se u blizini Vladičanskog dvora.
Saborna crkva se prvi put pominje 1720. godine kada je bila manji hram koji je ubrzo (1734. godine) zamenjen novim. Vremenom je i ova crkva oronula zbog čega je krajem 19. veka doneta odluka o njenoj drugoj, sveobuhvatnoj obnovi (prva obnova je bila 1851. godine). Današnji izgled crkva dobija u velikoj obnovi početkom 20. veka za vreme vladike Mitrofana Ševića.
Na ikonama u crkvi je najviše radio slikar Paja Jovanović. Izradio je sve ikone na ikonostasu (ukupno 33), zatim i istorijske slike iznad obe pevnice, «Krunisanje Stefana Prvovenčanog» i «Sveti Sava miri zavađenu braću Vukana i Stefana». Jovanović je uradio i dve velike ikone na tronovima (bogorodičin – levo, i arhijerejski – desno), kao i zidnu ornamentiku.
U porti crkve nalazi se najstariji sačuvani spomenik Novog Sada - Bogojavljenski krst od ružičastog mermera.
Galerija
-
Pogled iz Zmaj Jovine ulice. Levo je Vladičanski dvor. -
Pogled iz Zmaj Jovine ulice noću. -
Ikonosta Saborne crkve, koji jeoslikao Paja Jovanović.
Saborna crkva u Novom Sadu na Wikimedijinoj ostavi
- p
- r
- u
Temišvar (1745—1748) • Sremski Karlovci (1758—1762) • Sentandreja (1756—1763) • Pakrac (1743—1768) • Vršac (1728—1785) • Dalj (1799)
Karlovac (1785—1803, 2001—2007) • Požarevac (1819—1823) • Šibenik (1810—1827) • Šabac (1826—1831) • Zaječar (1834) • Kraljevo (1824—1839) • Beograd (1837—1845) • Novi Sad (1851) • Vranje (1858—1860) • Zagreb (1866) • Niš (1856—1872) • Mostar (1863—1873) • Sarajevo (1859—1874) • Nikšić (1875—1880) • Kragujevac (1869—1884) • Prizren (1856—1887) • Bosanski Petrovac (1890)
Kruševac (1885—1904) • Banja Luka (1925—1929, 1993—2004) • Nova Gračanica (1977—1984) • Podgorica (1993-1999) • Toronto (1986—2000)
Valjevo (1992—) • Zvornik (2011—)
